KRMNO BILJE

NERA

Sorta lucerke namenjena za intenzivan način iskorišćavanja (sistem kosidbe sa 4-5 otkosa godišnje), odlikuje se visokim prinosima zelene krme (80-120 t/ha) i suve materije (20-30 t/ha). Adaptabilna sorta, namenjena gajenju na kvalitetnim zemljištima – lakšim, peskovitim i srednje teškim zemljištima. Karakteriše se dubokom korenovim sistemom, većeg nivo otpornosti na sušu, brze regeneracije nakon kosidbe, ranostasna sorta, odličnog kvaliteta suve materije (sadržaj proteina 21 %). Nivo dormantnosti sorte Nera 5.

 

NOVI BEOGRAD

Vicia sativa L. – ili u narodu poznata kao „obična grahorica“ ili „vika“ spada u jednogodišnje krmne mahunarke. Pripada familiji Fabaceae.. Zahvaljujući dobro razvijenom korenovom sistemu i azotofiksaciji, grahorica posle žetve ostavlja zemljište rastresito i bogato azotom (> 100 kg N/ha). Njen najveći značaj se ogleda i u tome što predstavlja neizbežnu komponentu prilikom spremanja visoko kvalitetne kabaste stočne hrane ili kao zelenišno đubrivo u voćarstvu i vinogradarstvu. Prosečan prinos koji se ostvaruje gajenjem novosadske sorte jare grahorice  Novi Beograd je od 35 do 45t/ha zelene krme, ili 7 do 9 t/ha sena, pri sadržaju sirovih proteina u suvoj materiji od 21%.

 

KUKURUZ

NS 4000

FAO 450

NOV, VISOKOPRINOSAN

OPIS HIBRIDA

Srednje rani hibrid.

Izuzetna adaptabilnost i stabilnost prinosa.

Potencijal za prinos zrna preko 16 t/ha.

Stablo čvrsto, visine oko 260 cm, tolerantno prema poleganju, listovi uspravnog položaja.

Klip cilindričnog oblika sa 18 redova zrna

Zrno tipa zubana, žute boje.

PREPORUKA ZA GAJENJE

Može se gajiti kao osnovni usev za proizvodnju zrna i silaže, ili postrni usev za proizvodnju silaže

Optimalni sklop iznosi 75000 biljaka po hektaru u povoljnim uslovima gajenja, odnosno 70000 biljaka po hektaru u manje povoljnim. Za silažu, broj biljaka po hektaru povećati za 10-15%.

 

NS 6000

FAO 600

NOV, IZUZETNO RODAN

OPIS HIBRIDA

Srednje kasni hibrid.

U višegodišnjim testiranjima pokazao vrhunske rezultate.

Potencijal za prinos preko 17 t/ha.

Stablo visine oko 270 cm, elastično, tolerantno prema poleganju, listovi uspravnog položaja.

Klip krupan, cilindričnog oblika sa 18-20 redova zrna.

Zrno tipa zubana, žute boje.

PREPORUKA ZA GAJENJE

Može se gajiti kao osnovni usev za proizvodnju zrna i silaže.

Optimalni sklop iznosi 72000 biljaka po hektaru u povoljnim uslovima gajenja, odnosno 68000 biljaka po hektaru u manje povoljnim. Za silažu, broj biljaka po hektaru povećati za 10-15%.

 

SLAČICA

Bela slačica – NS-BELA

Jara sortasorta bele slačice.

Cveta u drugoj polovini maja meseca, a dozreva u prvoj polovinu jula.

Prinos semena je preko 1200 kg, a masa 1000 semena iznad 6 g.

Sadržaj ulja je iznad 20%

 

Crna slačica – NS-CRNA

Jara sorta crne slačice.

Cveta u krajem maja meseca, a dozreva u prvoj polovinu jula.

Prinos semena je preko 1400 kg, a masa 1000 semena iznad 2 g.

Sadržaj ulja je oko 30%.

 

SOJA

NS OLYMPUS

Visokoprinosna, veoma rana sorta soje, 000 grupe zrenja, sa povećanim sadržajem proteina u zrnu, namenjena za gajenje u postrnoj setvi, zakasneloj setvi, višim nadmorskim visinama i u redovnom roku setve.

Vegetacioni period iznosi oko 110 dana.

Biljke su srednje visine, visina stabla iznosi 70 do 80 cm, ljubičastih cvetova i sivih dlačica na stablu.

Seme je žuto, srednje krupnoće, okruglog oblika, sa hilumom svetlo braon boje.

Masa hiljadu zrna iznosi 190-210 grama

 

NS RAMONDA

Visokoprinosna, srednjestasna sorta soje, I grupe zrenja, sa izbalansiranim sadržajem proteina i ulja u zrnu, namenjena za gajenje u različitim agroekološkim uslovima.

Vegetacioni period iznosi oko 120 do 125 dana.

Biljke su srednje visine do visoke, visina stabla iznosi 90 do 110 cm, imaju ljubičastu boju cveta i smeđežute dlačice na stablu.

Seme je žute boje, srednje krupnoće, okruglasto, sa hilumom tamno braon boje.

Masa hiljadu zrna iznosi 180-200 grama

 

STRNA ŽITA

NS IGRA

OZIMA PŠENICA

VISOKO PRINOSNA SORTA,

DOBAR KVALITET

BIOLOŠKO-PRODUKTIVNE OSOBINE

Otpornost na zimu: vrlo dobra

Visina stabla: 80-90 cm

Vreme stasavanja: srednje rana sorta

Otpornost na žutu rđu: vrlo dobra

Otpornost na poleganje: odlična

OSOBINE ZRNA I TEHNOLOŠKI KVALITET

Masa 1000 zrna: 38-42 g

Hektolitarska masa: 78-82 kg

Sadržaj proteina: 12-13%

Sadržaj vlažnog glutena: 24-30%

Kvalitetna klasa (Farinogram): B1-B2

Broj padanja: 300-350 sec

AGROTEHNIKA I PRINOS ZRNA

Optimalana gustina setve 500 kl. zrna/m2

Optimalni rok setve 5-25. oktobra

Može da se gaji na svim tipovima zemljišta

Potencijal prinosa u proizvodnji (t/ha):

– u lošim uslovima 5-6 t/ha

– u dobrim uslovima 7-8 t/ha

– u odličnim uslovima preko 10 t/ha

 

NS TALOS

Ozimi dvoredi ječmovi

BIOLOŠKO-PRODUKTIVNE OSOBINE

Otpornost na zimu: dobra

Vreme stasavanja: srednje rane sorte

Otpornost na bolesti: vrlo dobra

Otpornost na polegnje: odlična

OSOBINE ZRNA I TEHNOLOŠKI KVALITET

Hektolitarska masa: 76-79 kg

Sadržaj proteina: 10,5 – 12,5 %

Odličan potencijal za prinos

I klasa – 89,9%

AGROTEHNIKA

Optimalan gustina setve 350-400 klijavih zrna/m2

Optimalna setva 5-15. oktobra

 

SUNCOKRET

NS GOLIAT

Konzumni hibrid suncokreta pogodan za ishranu i ljuštenje

Pripada grupi srednje ranih hibrida

Stabljika je čvrsta, prosečna visina biljke je 185 do 195 cm

Genetski potencijal za prinos semena je veći od 4,5 t/ha

Masa 1000 semena 110-125g, šareno seme

Sadržaj ulja u semenu manji od 34%

Sadržaj proteina u jezgru 23-25%

Ima nizak procenat ljuske  i lako se ljušti

Genetcki otporan je prema rđi i suncokretovom moljcu, a tolerantan prema Phomopsis-u

Ovaj hibrid je atraktivan za oprašivače, dobro adaptabilan za različite ekološke uslove i tipove zemljišta

Preporučena gustina useva je 35000 do 42.000 biljaka po hektaru

NS KIRIL (NOVO!!!)

VISOK PRINOS ULJA

OTPORNOST NA VOLOVOD

ULJANI

VISOK POTENCIJAL ZA PRINOS

TOLERANTNOST NA SUŠU

DOBRA OTPORNOST NA BOLESTI

OPIS HIBRIDA:

Srednje rani hybrid

Prosečne visine biljaka, izrazito tolerantan na poleganje i lomljenje stabla

Genetski je otporan i na  volovod (rase A-E), rđu i suncokretov moljac

Visoko-tolerantan prema Phomopsis-u, a tolerantan prema bolestima koje izazivaju pegavost lista

Tolerantan je na Sclerotinia sclerotiorum, na forme koje se javljaju na korenu, stablu i glavi

Genetski potencijal za prinos je preko 5,8 t/ha

Sadržaj ulja u semenu je u proseku 46-49%

 

NS SANOL (NOVO!!!)

VISOKOOLEINSKI

OTPORNOST NA PLAMENJAČU

OTPORNOST NA VOLOVOD

ULJANI

VISOK POTENCIJAL ZA PRINOS

TOLERANTNOST NA SUŠU

DOBRA OTPORNOST NA BOLESTI

OPIS HIBRIDA:

Srednje rani, visokooleinski hybrid.

Srednje visine stable i povoljnog položaja glave.

Hibrid je genetski otporan na plamenjaču (ima Pl8 gen).  Genetski je otporan i na  volovod (rase A-E), rđu i suncokretov moljac.

Visoko tolerantan na Phomopsis helianthi, Macrophomina, Sclerotinia sclerotiorum.

Genetski potencijal za prinos je preko 4,5 t/ha.

Sadržaj ulja u semenu je u proseku 47-49%.

Oleinska kiselina je preko 80 %, u slučaju da je prostorna izolacija od standardnih hibrida veća od 1 km.

Ima dobru adaptabilnost na stresne uslove i zbog toga se može gajiti na različitim tipovima zemljišta.

Hibrid ima visoku produkciju nektara i polena, zbog toga je atraktivan za polinatore.

Optimalna gustina biljaka u žetvi je 50 000-55 000 biljaka po ha.

Ulje ovog hibrida je pogodno za proizvodnju hladno ceđenog ulja i biodizela.

Ima dobru adaptabilnost na stresne uslove i zbog toga se može gajiti na različitim tipovima zemljišta

Hibrid ima visoku produkciju nektara i polena, zbog toga je atraktivan za polinatore

Preporučeni (optimalni) sklop 55-60 000 biljaka/ha u žetvi.

Osnovan 1938. godine Odlukom Ministarstva poljoprivrede Kraljevine Jugoslavije, Institut za ratarstvo i povrtarstvo počeo je sa radom kao Poljoprivredna ogledna i kontrolna stanica. Stanica je bila locirana u zgradi sagrađenoj 1938, gde je sedište Instituta i danas.

U periodu do početka svetskog rata 1941. bio je u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede Kraljevine Jugoslavije, a za vreme okupacije tokom  svetskog rata Poljoprivredna stanica je ušla u sastav Poljoprivrednog instituta u Segedinu.

Status ustanove sa samostalnim finansiranjem Institut je stekao 1954. godine, te je iste godine preimenovan u Zavod za poljoprivredna istraživanja. Uredbom Izvršnog veća Republike Srbije od 1959. godine, naziv je promenjen u Institut za ratarstvo. Tokom 1975. Institut za poljoprivredna istraživanja integrisan je sa Poljoprivrednim fakultetom.

Od 1976. preimenovan u OOUR Institut za ratarstvo i povrtarstvo, odnosno OOUR Naučno-obrazovni institut za ratarstvo i povrtarstvo od 1986. do 1994, kada je Vlada Republike Srbije svojom odlukom dala saglasnost da se izdvoji iz sastava Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.  1995.

Naziv je promenjen u Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo. 2007. menja naziv u Institut za ratarstvo i povrtarstvo. 2018. godine, Institut je akreditovan kao institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, stekavši status zbog uspešnog rada i vrhunskih rezultata implementiranih u poljoprivrednu praksu, postavši značajno ime u svetskoj nauci.

Maksima Gorkog 30, Novi Sad, Vojvodina 21101, Serbia
Lokacije